Novosti

BiH pregovara s MMF-om, uslovi neprihvatljivi za RS

0



SARAJEVO, BANJALUKA – Vlasti u Bosni i Hercegovini otpočele su pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o kreditu teškom 1,5 milijardi KM, ali još nisu poznati uslovi za povlačenje tog novca koje je postavila ova međunarodna finansijska institucija.

Ono što je poznato jeste da Republika Srpska na samom početku pregovora ima ozbiljne primjedbe na ono što zahtijeva MMF, a kako nezvanično saznajemo, posebno u dijelu koji se na određeni način odnosi na “prenos nadležnosti na Centralnu banku BiH”.

“Danas premijer ima pregovore s MMF-om, a Ministarstvo finansija krajem sedmice. Postoje primjedbe na nešto što traži MMF da se odradi, što nama nije prihvatljivo. Nadam se da ćemo se naći na pola puta”, rekla je juče Zora Vidović, ministarka finansija Republike Srpske.

Prema njenim riječima, ti razgovori s MMF-om trebalo bi da budu okončani iduće sedmice, a ono što se zasad sigurno zna, ukoliko se kredit na kraju ispregovara, jeste da će Republika Srpska dobiti 33 odsto od 1,5 milijardi KM u narednih 36 mjeseci. Povlačenje ovih sredstava, kao i u svakom aranžmanu sa MMF-om osim onog hitnog, zavisiće od ispunjavanja uslova, tačnije reformi koje se pred BiH postave. Kada je riječ o uslovima koje postavljaju pred BiH, konačnu riječ daće Fiskalni savjet BiH.

U samom MMF-u, govoreći o uslovima, rekli su da uslovi još nisu finalizirani, ali da predviđaju da će programom tražiti reforme u pogledu preduzeća u državnom vlasništvu, zdravstvenog sektora, finansijskog sektora, javnih nabavki, upravljanja javnim finansijama i digitalizacije.

“Kao što znate, entiteti se zadužuju i vraćaju kredit, obaveze iz pisma namjere, koje treba prihvatiti Fiskalno vijeće BiH, provodimo svi. Tako tek nakon ovih sastanaka možemo dati preciznije stavove. Ne bih da prejudiciram sada ništa jer odluku o aranžmanu s MMF-om donosi Fiskalno vijeće BiH”, rekao je nedavno Vjekoslav Bevanda, ministar finansija i trezora BiH.

Pregovori za ovaj najnoviji aranžman sa MMF-om zbog pandemije virusa korona biće održani online. Prvo će se razgovarati sa premijerima FBiH i Republike Srpske, zatim sa nadležnim entitetskim ministarstvima i na kraju sa Savjetom ministara BiH. Još ranije, vlasti u Bosni i Hercegovini tražile su da dio novca o kojem se pregovora ne bude uslovljen sprovođenjem reformi, pravdajući to ekonomskim poremećajima zbog virusa korona, međutim prema nezvaničnim informacijama od toga neće biti ništa. Iz izjava zvaničnika MMF-a može se zaključiti da će ovaj put uslovi koje postave pred BiH biti “fokusiraniji”, odnosno da neće biti previše ambiciozni, i to iz razloga što iz gotovo svih prethodnih aranžmana uslovi koji su bili postavljeni pred BiH nisu ispunjeni.

“Biće manje strukturalnih odrednica koje se odnose na reforme koje se moraju implementirati, odnosno rokove u kojima je potrebno ispuniti uslove da bi se dobio novac, tako da mislim da postoji vjerovatnoća da ćemo imati manje odrednica u ovom programu nego u prethodnom”, rekao je nedavno u intervjuu “Nezavisnim” Endrju Džuel, stalni predstavnik MMF-a u BiH.

Zbog novog kredita koji traži BiH, MMF-u, odnosno Džuelu, pisala je i grupa ekonomista iz BiH, navodeći da su vlasti dosadašnji aranžman koristile za budžetsku potrošnju.

U pismu koje potpisuju ekonomisti Svetlana Cenić, Draško Aćimović, Zoran Pavlović, Admir Čavalić i Faruk Hodžić ističe se da se prilikom dogovaranja aranžmana i u obzir uzmu dosadašnja neispunjena obećanja te da su neophodni jasni uslovi i kontrola utroška sredstava, kao i to da podrška nužno ne mora biti usmjerena prema višim nivoima vlasti, već i prema progresivnim lokalnim zajednicama, sa konkretnim idejama i projektima.

Nakon pisma grupe ekonomista reagovali su i iz MMF-a, ističući da iako oni pozdravljaju reforme na lokalnom nivou – da ipak ne kreditiraju lokalne zajednice, istovremeno ističući da su njihovi sagovornici u BiH striktno državni i entitetski nivoi vlasti.

Govoreći o zaduženju BiH, u MMF-u su rekli da je dosadašnje zaduženje prema MMF-u oko 1,6 milijardi evra, te da od toga iznosa trenutni dug iznosi 470 miliona evra, a ostalo je otplaćeno.



Merkel: Treći talas ukoliko građani postanu nemarni

Previous article

SZO apeluje na sve zemlje: Pažljivo planirajte ski-sezonu

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More in Novosti