Balkan

Dan mladosti i Josip Broz Tito: Sjećanja na maršala i Jugoslaviju

0

Štafeta, jednakost, sloboda ili diktatura – po čemu u Srbiji pamte Josipa Broza Tita?

Uzvik “Za Tita, ura, ura, ura!” odzvanja stadionom Jugoslovenske narodne armije, dok hiljade i hiljade mladih Jugoslovena kliče sa terena. 

Hiljade i hiljade dlanova aplaudiraju sa tribina. Počinje pesma Druže Tito mi ti se kunemo, publika je na nogama. Na nogama je i Josip Broz Tito.

Ređaju se pesme, mladi plešu na terenu, a zatim utrčava učenica iz Gnjilana, noseći štafetu mladosti – simbol “bratstva i jedinstva” i “ljubavi prema drugu Titu”.

Tako je izgledala proslava Dana mladosti 1979. godine – poslednja koja je održana za vreme Titovog života.

“Kada pominjemo 25. maj, prvo mi na pamet pada baš slet. Još od osnovne škole, pa posle i u gimnaziji, bilo je najinteresantnije ko će učestvovati na sletu”, kaže 67-godišnji Slavko Mihajlov za BBC na srpskom.

Štafeta je na teren dolazila i nakon predsednikove smrti, a poslednji put 1987. godine.Dan mladosti obeležavao se 25. maja od 1945. do 1988. godine i okupljao je omladinke i omladince iz svih delova nekadašnje zemlje – od Vardara do Triglava.

Praznik se do 1957. obeležavao samo kao Titov rođendan, da bi te godine na inicijativu predsednika postao Dan mladosti.

Bratstvo i jedinstvo

Jedan od simbola tog vremena bio je i ovaj pasoš/BBC
Jedan od simbola tog vremena bio je i ovaj pasoš/BBC

Mihajlov, profesor koji penzionerske dane provodi prodajući knjige i gramofonske ploče u blizini Knez Mihailove ulice u Beogradu, sa setom se priseća mladosti i toga da je jednom učestvovao na Titovom sletu.

Kaže da slet tada nije doživljavao kao čast – više se radovao druženju, a u gimnaziji i “devojkama i eskiviranju škole”.

“Radovao sam se i muzičkom delu, ali i finalnoj utakmici u Kupu maršala Tita. Obično se održavala tih dana”, priča Slavko.

Slavkov prijatelj Miladin Pavlović nije “jugonostalgičar”.

I on je profesor u penziji, ali za razliku od Slavka, odbijao je da učestvuje u sletovima.

“Uvek sam se kritički ophodio prema tom vremenu. I tada i sada. Poštujem ljude koji slave to doba, ali to je bilo vreme diktatora”, objašnjava Pavlović.

Predavao je latinski, a kaže da je osam godina bio bez posla zbog stava koji je imao prema Titu.

“Skinuo sam Brozovu sliku iz zbornice, a kolege su mi rekle da ako mi se ne sviđa da tu sedim, mogu da sedim u hodniku.”Priča da je obaveza bila da se 4. maja, na dan Titove smrti, održava čas posvećen njemu. Držao ga je, ali uz kritički osvrt.

“Tito je bio komunistički diktator, ali je neosporno imao korektne doprinose i bio vešt političar.

“Imam razumevanja za ljude koji kažu da je bilo lepo. Možda je to bilo korektnije vreme od ovog današnjeg bezumlja”, kaže Pavlović.

I Stanko i Miladin slažu se u jednom – bilo je lepše, jer su bili mladi.

Na tezgi pored koje stoje ima knjiga različitih žanrova napisanih u različitim vremena. Nekoliko je o doživotnom predsedniku SFRJ.

Nisu tražene, ali ih ponekad kupuju državljani bivših jugoslovenskih republika, ali i turisti iz inostranstva.

Titovo vreme Slavko danas, 31 godinu nakon obeležavanja poslednjeg Dana mladosti, opisuje kao vreme sigurnosti.

“Postojala je sigurnost zdravstvenog osiguranja, sigurnost posla, ono čega danas nema”, kaže.

“Mogao sam da spavam na klupi po čitavoj Jugoslaviji bez brige”, dodaje.

BBC

“PRAVOSUĐE NA RASKRSNICI” Govedarica poručio da Tegeltija ima moralnu obavezu da PODNESE OSTAVKU

Previous article

Krastavac mora da bude prav, a banana ne smije da bude kraća od 14 cm: Ovo su najbizarnija pravila EU

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

More in Balkan