Automobilizam

Šta je to start-stop sistem, da li štedi gorivo ili uništava motor na kolima?

0

Start-stop sistem generalno funkcioniše vrlo jednostavno. Kada se zaustavite i izbacite menjač „iz brzine“, ovaj sistem ugasi motor, a čim pritisnete kvačilo kako biste ubacili u „prvu“ on startuje motor.

Suština je u tome da se spreči nepotrebno trošenje goriva dok automobil stoji u mestu. Proizvođači kažu da njegovom primenom može da se uštedi od 3% do 10% goriva.

Međutim, situacija nije baš tako jednostavna, pa ćemo opisati u kojim sve situacijama start-stop sistem neće raditi ili će menjati način rada. Podrazumeva se da mogu da postoje velike razlike kod različitih automobila.

Ono što vozače najviše brine jeste mogućnost kvarova zbog učestalog paljenja i gašenja motora. Znamo da je hladan start jedna od najgorih stvari koja se dešava motoru, anlaser (starter) umesto npr. pet puta dnevno treba da pokrene motor npr. 100 puta dnevno, a da ne govorimo o akumulatoru koji treba da obezbedi dovoljno struje za ovoliki broj startovanja motora.

Kao da sve navedeno nije dovoljno, ostaje pitanje šta se dešava kada se motor ugasi, a nastave da rade farovi, brisači, radio, grejači zadnjeg stakla i retrovizora…

Krenimo redom.

Anlaser

gužva u saobraćaju, zastoj na putu, kolaps, kolone automobila, kiša,

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Pošto anlaser kod automobila sa start-stop sistemom mora da pokrene motor neuporedivo više puta nego kod klasičnog automobila, on je konstruisan tako da izdrži mnogo više startovanja. Kod nekih automobila je čitav sistem za startovanje motora drugačiji.

Stoga proizvođači kažu da nema potrebe da vozači brinu o troškovima učestalog menjanja anlasera.

Kako akumulator može da izdrži da napaja sve potrošače kada je auto ugašen?
Ukoliko su upaljeni npr. farovi, radio, navigacija, brisači i slično, a motor ne radi, mnogi vlasnici strahuju da će se akumulator isprazniti ako dugo stoje.

Međutim, automobili sa start-stop sistemom koriste posebne akumulatore koji su prilagođeni upravo ovakvim uslovima. Pritom ovaj sistem prati stanje akumulatora i čim vidi da mu je napunjenost pala ispod određene granice, upaliće motor.

Postoje i razlike u punjenju ovih akumulatora u odnosu na klasične, što je još jedan od razloga što u auto sa start-stop sistemom ne treba stavljati klasičan akumulator.

Šta ako stavim običan akumulator u auto sa start-stop sistemom?
Ovo može da funkcioniše, ali običan akumulator treba koristiti samo u slučaju krajnje nužde, pošto može doći do raznih negativnih privremenih i trajnih posledica u zavisnosti od vrste i karakteristika akumulatora, kao i od automobila, odnosno programa koji kontroliše rad start-stop sistema.

Treba imati u vidu da postoje klasični (osnovni) start-stop sistemi koji koriste EFB akumulatore, kao i napredni sistemi u vozilima sa regenerativnim kočenjem(prilikom kočenja se puni akumulator) koji koriste AGM akumulatore.

Nećemo sada objašnjavati razlike u odnosu na klasične akumulatore. Oni jednostavno zahvaljujući svojoj konstrukciji mogu da podnesu uslove punjenja i pražnjenja koji bi vrlo brzo uništili klasičan akumulator.

Dakle:

gužva u saobraćaju, zastoj na putu, kolaps, kolone automobila, kiša,

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

a)    Klasičan akumulator može vrlo brzo da strada u autu sa start-stop sistemom. U tom slučaju biće vrlo teško da ostvarite garanciju na njega, čak i ako sakrijete činjenicu da ste ga koristili u automobilu sa start-stop sistemom.

b)    Idealno, sistem koji prati akumulator (battery management system – BMS) prepoznaje da je u autu neodgovarajući akumulator i prilagođava start-stop sistem njegovim slabijim mogućnostima. Na primer, prilikom zaustavljanja i gašenja motora, automatski će se isključivati neke nepotrebne funkcije (npr. grejanje sedišta i slično).

c)    Sistem koji prati akumulator takođe može i u potpunosti da deaktivira start-stop sistem, kako bi sprečio uništenje samog akumulatora i održao auto u voznom stanju. U praksi to znači da se auto uopšte neće gasiti kada se zaustavite.

d)    Zbog nekompatibilnosti akumulatora i drugih uređaja i sistema, uključujući sistem za punjenje, čak i uz deaktiviranje start-stop sistema može da dođe do drastičnog skraćenja životnog veka akumulatora.

e)    Najgori scenario je da dođe do fizičkog oštećenja akumulatora (pucanja), mada nam nije poznato da je bilo takvih slučajeva.

Kako start-stop sistem radi?
Važno je imati na umu da rad start-stop sistema zavisi od mnogo faktora. Stoga nije retkost da neki vozači misle da im start-stop sistem ne radi kako treba, pošto ne isključuje motor svaki put kada se zaustave ili ga povremeno pali dok su zaustavljeni.

Ovaj sistem prima informacije od brojnih senzora i drugih sistema. Na primer, od senzora koji mu kaže da je menjač u neutralnom položaju, senzora brzine, broja obrtaja, temperature motora, kabine i spoljašnje temperature… Takođe prima informacije i od senzora koji prate sam akumulator.

U skladu sa svim gore navedenim, kompjuter će odlučiti kada da gasi motor.

Na primer, neće ga gasiti ukoliko ste tek krenuli i motor još nije dostigao radnu temperaturu. Takođe ga neće gasiti ako se motor suviše greje, npr. pri vožnji u saobraćajnoj gužvi, pa je potrebno da ventilator ili ventilatori hladnjaka konstantno rade.

Ukoliko istovremeno imate uključeno previše potrošača u automobilu, sistem može da odluči da ne gasi motor kako ne suviše opteretio akumulator.

Ako je spoljašnja temperatura suviše niska ili suviše visoka, start-stop sistem takođe može da bude deaktiviran.

Tu su još neki razlozi zbog kojih start-stop sistem može da se deaktivira, kao npr:

Gužva u saobraćaju, Brankov most

Foto: Telegraf

a)  Sigurnosni pojas nije vezan
b)  Nije dostignuta zadana temperatura u kabini (na klima uređaju)
c)  Otvorena hauba
d)  Otvorena vrata
e)  Automobil na oštroj uzbrdici/nizbrdici
f)  Uključen sistem za pomoć pri parkiranju
g)  itd.

Ni motor se ne gasi u istom trenutku kod svih vozila. Na primer, kod nekih je sistem podešen tako da ugasi motor čak i pre nego što se automobil u potpunosti zaustavi.

Što se tiče automatskog paljenja motora, kod vozila sa manuelnim menjačem, upaliće se kada pritisnete kvačilo da biste ubacili menjač u brzinu. Kada su automatici u pitanju, motor se pali kada podignete nogu sa papučice kočnice ili kada dodirnete gas, zavisi od automobila.

Postoje sistemi koji motor ugase tako da se jedan klip zaustavi u trenutku/položaju neposredno pre nego što bi svećica trebalo da zapali smešu u tom cilindru. Na taj način se motor praktično odmah startuje, anlaser treba samo malo pomogne trošeći pritom manje struje, a potroši se i manje goriva za startovanje motora.

Navodno je Mazda postigla najveći uspeh na ovom polju, pošto se motor startuje za 0,35 sekundi.

Motor se upalio iako ja i dalje stojim na semaforu – zašto?

Postoje razne situacije kada ovaj sistem može da startuje motor dok vi čekate na semaforu i uopšte ne očekujete da do toga dođe. Razlozi mogu da budu razni:

a)   Pomerili ste volan (kod nekih je dovoljno i minimalno pomeranje)
b)   Porasla/pala je temperatura u kabini, pa je neophodno (pojačati) hlađenje/grejanje
c)   Akumulator se ispraznio do granice na kojoj treba da počne da se puni (ovo se dešava naročito ako imate istovremeno uključeno mnogo potrošača)
d)   Podigli ste nogu sa kočnice
e)   Nalazite se na blagoj nizbrdici, podigli ste nogu sa kočnice i auto je lagano krenuo napred
f)   itd.

Podmazivanje motora

Auto Motor

Foto: Pixabay.com

Mnoge vozače brine prestanak podmazivanja kada se motor ugasi. Smatraju da je čak i taj kratak period dovoljan da se „istisne“ tanak sloj ulja između površina koje se dodiruju.

Međutim, iz tog razloga se u ovim automobilima koriste posebna ulja sa dodacima koji obezbeđuju da se ulje duže zadrži na površinama koje treba da štiti.

Brojni stručnjaci smatraju da ne treba brinuti po ovom pitanju, pošto najviše habanja izaziva hladan start – kada motor duže nije radio, ulje se ohladilo i „iscedilo“. Zato gašenje i paljenje motora sa pauzama od 10/20/30 sekundi kada je motor na radnoj temperaturi ne predstavlja nikakav problem.

Da li često gašenje motora uništava turbo punjač?

Dobro je poznat savet vlasnicima automobila sa turbo punjačem – kada se zaustavite, nemojte odmah da gasite motor, već sačekajte pola minuta ili minut da se turbo punjač malo ohladi, naročito ako ste oštrije vozili.

U suprotnom, staje protok ulja kroz turbo punjač, temperatura mu oštro skače, ulje sagoreva, ostaju naslage čađi… Vrlo nezgodan scenario i za sam turbo punjač i za ulje koje se puni nečistoćama.

Međutim, već dugo postoje turbo punjači sa vodenim hlađenjem. Oni koriste rashladnu tečnost (antifriz) koja hladi i motor.

Kada start-stop sistem ugasi motor i turbina se zaustavi, električna pumpa za vodu (tzv. vodena pumpa) nastavlja da radi, tako da voda cirkuliše i kroz motor i kroz turbo punjač, čime se sprečavaju nagli „lokalni“ skokovi temperature i gore pomenuto pregrevanje, odnosno sagorevanje ulja koje podmazuje ležajeve turbo punjača.

Čak i uz vodeno hlađenje turbo punjača, start-stop sistem može da odloži gašenje motora kada se zaustavite ukoliko ste pre toga vozili oštro, pa odluči da je ipak potrebno da motor radi još neko vreme kako bi se sve malo „smirilo“ i rashladilo.

Napomenimo još da turbo punjače sa vodenim hlađenjem ne koriste samo automobili sa start-stop sistemom, već i oni bez njega, naročito benzinci.

Koliko goriva može da uštedi ovaj sistem?

Brojni automobilski časopisi radili su testiranja, manje ili više ozbiljna. Recimo da je neki prosek uštede na osnovu njihovih rezultata od 4% do 8%.

Naravno, treba imati u vidu da su vozili isključivo po gradu, u gužvi; da je reč o časopisima koji žive od reklama, pa im je u interesu da prikažu testirani automobil u što boljem svetlu, kao i to da putni kompjuter nije baš pouzdan kada je prikazivanje potrošnje goriva u pitanju. Takođe nije u poželjno govoriti bilo šta protiv „zelenih“ tehnologija…

Neki su uspevali da postignu uštedu od 10% i više, dok proizvođači kažu da se kreće od 3% pa naviše.

Koliku uštedu će vama konkretno doneti ovaj sistem, nemoguće je proceniti, pošto je suviše faktora u igri. Ako uglavnom vozite na otvorenom putu, uz malo zaustavljanja, naročito ako često koristite klima uređaj, ušteda će verovatno biti zanemarljiva.

Više goriva se potroši da se motor ponovo upali, nego dok radi u leru „tih 10-ak sekundi“

Ovo je čest argument protivnika start-stop sistema, koji verovatno ima smisla kod nekih starijih automobila, naročito kod onih sa karburatorom. Međutim, savremeni motori potroše vrlo malo goriva prilikom startovanja.

Govorimo o ispravnom motoru koji je postigao radnu temperaturu, naravno. Startovanje hladnog motora troši više goriva pošto se koristi drugačija smeša, ali start-stop sistem neće ni raditi dok motor ne postigne odgovarajuću temperaturu.

Pomenimo ponovo i sisteme kod kojih se klip zaustavlja u trenutku neposredno pre nego što svećica treba da baci varnicu, tako da tu gotovo da i nema potrebe za dodatnom količinom goriva da bi se motor pokrenuo.

Da li je moguće u potpunosti ugasiti start-stop sistem?

Mercedes, Kabina

Foto: Pixabay.com

Ne – nije nam poznat nijedan model kod kojeg je moguće trajno ugasiti ovaj sistem. Postoji opcija da ga privremeno deaktivirate pritiskom na dugme, ali on će se ponovo aktivirati kada sledeći put okrenete ključ da upalite auto.

Postoje neki trikovi za trajnu deaktivaciju, ali to ćete morati sami da istražite ukoliko vam start-stop sistem baš toliko smeta.

Da li su akumulatori za kola sa start-stop sistemom ekstremno skupi?

Ranije su bili, ali danas nisu.

Na primer, VW Golf VII 1.6 TDI sa 110 KS (2015. god.) u BlueMotion verziji (koja je modifikovana tako da troši manje goriva) koristi AGM akumulator od 70 Ah i 760 A koji može da se nađe po ceni od 16.000 din.

Isto AGM od 60 Ah i 680 A dostupan je za manje od 14.000 dinara. Oba su Vartina, a verovatno mogu da se nađu jeftiniji sličnih karakteristika drugih proizvođača.

Koliko start-stop sistem poskupljuje automobil?

Na ovo pitanje je nemoguće odgovoriti, pošto ne znamo koje je sve komponente proizvođač izmenio (uključujući i akumulator), kolika je razlika u ceni između starog i novog sistema, koliko je novca potrošio na razvoj i testiranje…

Osnovni problem je u tome što start-stop sistem nije samostalan sistem koji prosto ugasi motor kada auto stane i upali ga kada auto treba da krene. On je integrisan sa glavnim kompjuterom i brojnim drugim sistemima (mehaničkim, elektronskim, softverskim), koristi informacije od brojnih senzora, mora da pazi da svojim radom ne ugrozi bezbednost ili ne izazove neki kvar…

Da li je ovaj sistem tu zbog vozača ili proizvođača?

Gužva, saobraćaj, automobili, naplatna rampa, autoput, auto put, AUTOMOBILI NA NAPLATNOJ STANICI

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Zli jezici kažu da start-stop sistem u stvari više pomaže proizvođačima nego vozačima, odnosno da najveću uštedu u potrošnji goriva i najveće smanjenje emisije štetnih gasova postiže na valjcima u kontrolisanim laboratorijskim uslovima u kojima se simulira vožnja i obavljaju homologaciona ispitivanja.

Naime, proizvođačima je veoma važno da izmerena emisija ugljen-dioksida bude što manja, pošto ona u brojnim zemljama u velikoj meri utiče na cenu registracije. Tu su i neka druga ograničenja koja proizvođači moraju da ispune po pitanju proseka emisije ugljen-dioksida kod svih svojih modela.

Emisija drugih štetnih materija, kao npr. azotnih oksida, takođe se smanjuje, pa tako automobil može da ispuni oštrije ekološke standarde.

Procedura testiranja, odnosno simulacija gradske vožnje je takva da sa blagim ubrzavanjima, blagim kočenjima, kao i stajanjem u mestu fantastično „leži“ raznim sistemima za smanjenje potrošnje goriva i emisije štetnih gasova, među kojima je i start-stop sistem. Nažalost, pokazalo se da u realnim uslovima na ulici situacija nije tako sjajna…

Uglavnom, start-stop sistem je praktično sudbina svih budućih automobila, bez obzira da li ga kupci žele. Proizvođači ga ugrađuju da bi lakše ispunili stroge ekološke norme, a vozačima ostavljaju opciju da ga privremeno deaktiviraju ukoliko im smeta.

Zaključak

Imajte u vidu da se start-stop sistemi konstantno unapređuju, tako da ako ste vozili neki auto koji je bio među prvima sa start-stop sistemom i sa njim imali veoma loše iskustvo, nemojte na osnovu njega „proglasite“ start-stop sistem za nepotrebnu igračku koja služi samo da bi se povećala cena automobila.

Jednostavno, noviji automobili sa savremenijim start-stop sistemima mogu da se ponašaju znatno drugačije u odnosu na te starije.

Ukoliko već imate auto sa ovim sistemom ili planirate da ga kupite, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu automobila i dobro se upoznajte sa detaljima njegovog funkcionisanja. Tako ćete znati šta da očekujete u različitim situacijama i poštedećete sebe nervoze i sumnje da se nešto pokvarilo.

Što se tiče sumnji u isplativost njegovog korišćenja, odnosno pitanja koliko će start-stop sistem u stvari uštedeti goriva, jedini način je da sami izmerite potrošnju, ali ne prema kompjuteru već sistemom „od čepa do čepa“ tako što ćete preći npr. 200-300 km u što sličnijim uslovima sa aktiviranim i sa deaktiviranim start-stop sistemom.

Pogledajte kompletnu ponudu polovnih automobila za prodaju na sajtu Polovni Automobili

(Telegraf.rs)

Dramatičan apel stručnjaka: Ovo što se sada dešava s vremenom nije zabilježeno 2.000 godina!

Previous article

Na sahrani manekenke Dijane Milojković muk i tišina

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.