KulturaNovosti

“Ženski razgovori” – Dušan Radović

0

“Ženski razgovori” nas vraća Radovićevim lucidnim opservacijama muško – ženskih sporova.

zenski_razgovori_dusan_radovicFotografija:delfi.rs

 

Posmatrajući muški svijet iz ženske perspektive, u duhu dramskih, monološko – dijaloških suočenja, Radović poput inventivnog i psihologa i sociologa, kroz humor, ali i gorčinu, otkriva jedan uzbudljivi i prikriveni život koji svakodnevno živimo.

Ja nikada ne zavirujem u džepove svoga muža

Znate šta….Ja to moram odmah da vam kažem.Ja nikad ne zavirujem u džepove svoga muža.Nikad!Ja to smatram poniženjem za ženu.Ne, hvala!Ja se tim stvarima nikad neću baviti.To su stvari u koje jedna prava žena sa dostojanstvom, ne bi smjela da dira.Ja se unaprijed grozim od toga što bi sve moglo da se nađe u džepu jednog muškarca.
Po mom mišljenju, žena ne bi smjela da se spusti na taj nivo.Mi naše muževe nikad dovoljno ne poznajemo…Ja mislim da je tako.Mi ih ipak ne poznajemo…Da li ćemo ih bolje upoznati ako im zavirujemo u džepove, to je pitanje.Uostalom, ja i ne želim da baš sve znam o svom mužu.Meni to nije potrebno…Zašto?
Mogu da vam navedem samo jedan primer:
moj muž je jednom htio da mi pokaže rentgenski snimak pluća – nešto su sumnjali, pa su mu snimali pluća.I on htio da mi pokaže taj snimak, valjda da se pohvali ili da me utješi da nema ništa na plućima.Međutim, ja sam odbila, nisam htjela da gledam.To je, recimo stvar, koja me kod mog muža uopšte ne interesuje.A tako je i sa džepovima….

Ispala sam glupa

Ja sam, u početku, radila takve stvari.Kontrolisala sam svog muža.Međutim, ili ja to ne umijem da radim ili nemam sreće, tako da nikad nisam znala da li sam ga uhvatila ili nisam.Jer kad god ja mislim da sam ga u nečemu uhvatila on mi posijle sve objasni…i ja ispadnem glupa, i još poslije moram da mu se izvinjavam.I zato još više izbjegavam da ga kontrolišem.Jednom sam ga zatekla kako se sa nekom komšinicom ljubi u liftu.On mi poslije objasni da je to bila opklada.
Drugi put sam mu u džepu našla fotografiju neke žene sa plaže, u kupaćem kostimu.Ja ga pitam šta je to, a on mi kaže da je to jedno žensko đubre i da je baš ponio tu fotografiju da mi je pokaže….da vidim ženu koja je napustila nekog njegovog najboljeg druga.
I uvijek tako.Ja ga uhvatim ili mislim da sam ga uhvatila, a on mi objasni da sam u zabludi.
A pošto žena nikad ne može da zna da li je nešto istina ili nije, ja sam riješila da izbjegavam takve stvari.Lakše mi je tako.

Ne znam šta da mislim

Znate kako je….Svako ima svoje mišljenje o tom pitanju.Ja sa mojim mužem imam drugačiji dogovor, jer drugačije ne vrijedi…
Ovo je kuća, ovo su tvoje obaveze u kući, ovo ti je radno vrijeme.I molim….Ako redovno ispunjavaš obaveze prema kući – ne interesuje me ništa više.Imaš svoje slobodno vrijeme, slobodan si čovjek, možeš da radiš šta voliš.Je l’ tako?I nemoj samo da mi zamišljaš da me varaš i da izigravaš neke tajne i misterije.Prosto, ne zanima me ni s kim si bio ni šta si radio…..ako si redovan u kući, ako ispunjavaš obaveze kao muž i domaćin – neka ti je alal.Je l’ tako?Jer, mi njih da kontrolišemo to je nemoguće – da ih ispitujemo, a oni da nas lažu…i to je ispod dostojanstva.Ima ova drugarica pravo.
Eto, ja sam tako sredila tu stvar i ne mogu da se požalim. 
Prema tome, ako mene pitate – šta ja mislim o tim kartama za bioskop?
Ja prosto ne znam šta da kažem, jer mene to konkretno ne interesuje.

Nađi nešto plavo i belo

Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati.Ti su najopasniji…ti crni sa brčićima…Ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i bijlo, malokrvno.To nije velika sreća, ali bar znaš da imaš muža.
Za ljubav i tako to…ti crni su idealni…ali za brak – nikako.
Koliko sam ja gledala, svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće.Taj film u kome se oni pojave ne može da prođe bez neke gužve, prevare…valjda im je takva krv….
A pošto brak nije film…je l’ tako?
Bolje nam je da nađemo nešto plavo, tiho i mirno…tu je mnogo veća sigurnost i garancija.

………………………………

 

“Ja sam brzo naučio da pisem stihove… To je jedna vještina koju sam brzo savladao: vješto i lako pisati pjesme. Međutim, mogao sam pisati pjesme ni o čemu… I to nisu bile nikakve pjesme…

Ja sam se dugo mučio da to što znam zaboravim, a da dođem do nečeg drugog, što ne znam… Mislim, mnogo sam kasnije došao do same poezije… Prije sam naučio da pišem pjesme nego što sam počeo razumijevati, u pravom smislu, poeziju!…

I mnogo mi je vremena trebalo da dođem nekako do neke suštine, da se oslobodim te tehnike i vještine, i tako, nekoliko godina sam pisao loše pjesme, kojih se više i ne sjećam, i koje nikada u knjizi nisam objavio…”

Dušan Radović

 

Prnjavorski.net / Izvori: PlatΩ, domaci.de

 

 

Najbizarnije fotke sa Google Street View!

Previous article

ЗАВРШЕНА КАМПАЊА “16 ДАНА АКТИВИЗМА У БОРБИ ПРОТИВ РОДНОГ НАСИЉА”

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

More in Kultura